Probodi, preslatki Gospodine Isuse,
srž i nutrinu duše moje preblagom
i spasonosnom ranom ljubavi svoje,
pravom i vedrom i apostolskom presvetom ljubavlju,
da duša moja gine i rastapa se vazda
jedino od ljubavi i želje za tobom,
tebe da žudi i čezne za dvorovima tvojim,
da želi razriješiti se i biti s tobom.

Podari duši mojoj glad za tobom,
kruhom anđeoskim,
okrepom svetim dušama,
za kruhom našim svagdašnjim,
vrhunaravnim koji ima svu slatkoću
i slast i svu nasladu.

Za tobom u koga žude anđeli gledati
neka vazda gladuje i uživa srce moje,
i slatkoćom tvojom
neka se ispuni duša moja.
Neka vazda žeđa za tobom
izvorom mudrosti i znanja,
izvorom vječnoga svjetla,
potokom raskoši,
punoćom doma Božjega.

Za tobom neka vazda čezne,
tebe traži, tebe nađe,
za tobom teži, k tebi dođe,
o tebi razmišlja, o tebi govori
i sve radi na hvalu i slavu imena tvoga,
s poniznošću i razboritošću,
s ljubavlju i nasladom,
s lakoćom i čuvstvom,
s ustrajnošću sve do konca:

da ti budeš sâm vazda ufanje moje,
sva nada moja, bogatstvo moje,
ugodnost moja, radost moja,
pokoj i umiranje moje,
mir moj, milina moja,
miris moj, slast moja,
hrana moja, okrepa moja,
mudrost moja, dio moj,
posjed moj, dragocjeno blago moje
u kojem budi vazda
tvrdo i čvrsto i nepomično
ukorijenjena duša moja i srce moje.

Amen.