Dođoše jednom tri starca k abba Ahilu, a jedan od njih bijaše na zlu glasu. Reče mu jedan od staraca: “Abba, ispleti mi jednu mrežu.” On odgovori: “Neću.” Drugi reče: “Učini djelo ljubavi kako bismo u samostanu imali neki spomen na tebe.” On reče: “Nemam vremena.” Reče mu onaj koji bijaše na zlu glasu: “Ispleti meni jednu mrežu, abba, da imam nešto od tvojih ruku.” On mu odmah odgovori: “Isplest ću ti.” Kada se nađoše nasamo s njim, rekoše mu druga dva starca: “Kako to da nama nisi htio isplesti kada smo te zamolili, a njemu si rekao: ‘Isplest ću ti’?” Starac im odgovori: “Vama sam rekao da neću i niste se rastužili, jer nisam imao vremena, no kada njemu ne bih ispleo, rekao bi: ‘Zbog toga što je čuo za moj grijeh, starac mi ne htjede isplesti.’ I odmah bismo prekinuli našu prisnost. Ovako ga razveselih kako se od žalosti ne bi obeshrabrio.”

Dođe jednom abba Amon na neko mjesto kako bi se okrijepio te naiđe na brata koji bijaše na zlu glasu. Dođe neka žena te uđe u ćeliju brata koji bijaše ozloglašen. Kada to saznaše stanovnici toga mjesta, uznemiriše se i sastadoše se kako bi ga istjerali iz ćelije. Kako su znali da je u mjestu i biskup Amon, dođoše zamoliti ga da pođe s njima. Brat, doznavši što se događa, sakri ženu u veliku bačvu. Kada su ljudi došli, otac Amon vidje što se dogodilo, no poradi Boga ne otkri stvar, nego uđe i sjede na bačvu te zapovjedi da pretraže ćeliju. Pošto su pretražili i nisu pronašli ženu, reče abba Amon: “Što je ovo? Neka vam se Bog smiluje.” Pomolivši se sve ih posla natrag. Tada prihvati brata za ruku i reče mu: “Pazi na sebe, brate!” To rekavši ode.

Gornji tekst je izvadak iz knjige “Život i izreke pustinjskih otaca” monaha Doroteja Toića. Dopuštenje izdavača za prenošenje teksta iz knjige je ekskluzivno i vrijedi isključivo za portal bitno.net.