Priča o monahu koji nije mogao opsluživati pravila svog reda

“Kako da ponovno nađem ono što sam bio?”

Neki je monah sav zapao u žalost i od žalosti se potpuno pogubio u opsluživanju pravila svog reda.

Počeo je razmišljati: “Kako da ponovno nađem ono što sam bio?”

No, nije se mogao domisliti pa je za savjet upitao nekog starca koji mu ispriča prispodobu:

“Neki je čovjek imao posjed koji je zbog nemara postao pustoš i obrastao trnjem i dračem. Želeći ga ponovno očistiti i obraditi, reče svom sinu: ‘Pođi i očisti onaj posjed.’ I sin ga pođe obraditi. No, kad je vidio mnoštvo trnja i drača, zamisli se i nije se mogao domisliti. Reče u sebi: ‘Kako mogu ja sve ovo počupati i očistiti?’ I protegne se na zemlju i počne spavati. Ovako je činio mnogo dana. Potom dođe njegov otac vidjeti što je učinio i nađe da nije obradio ništa. Reče mu: ‘Zašto do sad nisi ništa učinilo?’ I reče mladić svom ocu: ‘Kad dođoh obrađivati, oče, i vidjeh mnoštvo trnja i drača, ražalostih se i odustah od rada, legoh na zemlju i spavah.’ Tad mu reče njegov otac: ‘Sine, svaki dan obradi toliki dio koliki zauzmeš kada legneš na zemlju. I tako će polako napredovati tvoj rad te ne odustaj.’ Kad je mladić ovo čuo, učini tako i za kratko vrijeme posjed bi očišćen i obrađen. Tako i ti, brate, polako radi i ne odustaj. I Bog će te po slavi svojoj vratiti u tvoj red.”

Čuvši to, onaj brat pođe i sa svom poniznošću sjede i činjaše kako ga je starac podučio. I tako nađe pokoj i umrije u Gospodinu.

Nepoznati autor