Sestre Majke Terezije u Armeniji ispričale su mi jednu zgodu. Jedne noći usred zime začule su buku u kući. Kada je jedna sestra sišla do ulaza vidjeti što se događa, ugledala je maskirana muškarca. Nepoznati ju je zgrabio, stavio joj velik nož pod vrat i povikao: “Daj mi sve vaše dolare!”

Sestra mu odgovori: “Nemamo ništa dolara!”

“Onda rublje!” zatražio je provalnik.

“U kući nemamo ni rubalja.”

Vidjevši da nemaju ništa, provalnik joj reče: “Dobro, onda mi spakiraj nešto za jelo!”

Sestre mu spakiraše nešto špageta, džema i što su imale u kuhinji da može ponijeti sa sobom. Pazile su da stave i sol i pribor za jelo. Još i ne spakiravši sve dobro u vrećicu, muškarac zgrabi vrećicu iz sestrine ruke i otrča istim putem kojim je i ušao. Bio je provalio kroz glavna vrata te kroz kapelu došao do sestara. Trčeći natrag ponovno kroz kapelu, odjednom se okrenu prema sestrama i kaže: “Vaš mi Bog neće nikada oprostiti!”

Jedna mu sestra odgovori: “Hoće ako zatražiš oproštenje.”

Čovjek se okrenuo i dok je izlazio, rekao je sestrama koje su se tresle od hladnoće: “Morate zatvoriti vrata za mnom.”

No vrata su se oštetila dok je provaljivao i nisu se dala zatvoriti. Kada je vidio bespomoćnost sestara, rekao im je da donesu čekić i počeo je popravljati vrata. Čim su vrata bila popravljena, uzeo je svoj paket i pobjegao.

Posve sam siguran u to da su sestre puno molile za provalnika kako bi uvidio da će mu njihov Bog – koji je i njegov Bog i Bog sviju nas – rado oprostiti samo ako mu otvori svoje srce i prihvati njegovu milosrdnu ljubav.

Gornji tekst izvadak je iz knjige Lea Maasburga “Majka Terezija – osobni portret”. Dopuštenje izdavača za prenošenje teksta iz knjige je ekskluzivno i vrijedi isključivo za portal bitno.net.