PRETEŽNO VEDRO

Danas sam upoznao Tonku

Primijetio sam je odmah u skupini s kojom je došla…

Tonka

Danas sam upoznao Tonku. Ona je jedna od onih koji pripadaju skupini djece za koju bih lako mogao zamisliti da se nalazi negdje u Isusovoj blizini dok neki učenici pametuju i prave se zaštitarima praveći oko Isusa živi štit. Nju bih automatski ubacio u taj krug. Ona bi vjerojatno i sama razoružala učenike/zaštitare i prošla nekako do Isusa. Ona je ona malena. Danas sam je sreo slučajno. Ne znam ima li deset godina. Mislim manje. Ima kratku kosu. Sjaj u očima. Zaigrana je. Mentalno je zaostala. A toliko sam naučio danas od nje…

Primijetio sam je odmah u skupini s kojom je došla. Bilo je tu još djece i odraslih. Bila mi je nekako posebna. Nisam znao zašto, ali je… Večeras znam zašto.

Otkad sam došao u samostan čuo sam mnoge savjete. Neke sam usvojio, dok za neke druge baš ne mogu reći nešto takvo. Neki od tih savjeta su bili obrij se, spusti rukave habita i podigni pasić. Upravo su te tri stvari danas bile na svom mjestu.
Pođimo od kraja. Pasić. Tonka ne govori. Ali bio sam joj zanimljiv. I krenula je od mog pasića. Nije bio visoko podignut. A ja sam puno viši od Tonke. A ona ga je uspjela dohvatiti i to joj je bilo dovoljno. Bilo joj je to zanimljivo. Sjaj u očima. I meni dovoljno.

U sljedećih nekoliko minuta, nakon što je išla nekud okolo, šetala, trčala, vratila se do mene i pokušavala spustiti moje rukave habita. Nije bilo nešto skroz vruće danas, ali ipak sam prevrnuo rukave dva-tri puta. Ona se igrala s mojim rukavom. Pokušavala je dokučiti kako ih odvrnuti, kako spustiti. Mislim da mi je pokušavala prekriti ruku. Možda je mislila da mi je hladno. A možda se samo igrala. Ne znam… Nisam je uspio razumjeti. Razumio sam samo da je posebna.

Klikni like i pridruži nam se:

Prvi put sam je vidio danas. Pa ipak, kad sam se spustio na njenu razinu, u čučanj, ona mi je prišla. Primijetila je moju bradu i onda joj je bilo zanimljivo čupati me za nju. Inače, moja brada je danas naišla na mnoge kritike. Ali ne i od nje. Da nije bilo danas te brade, možda se ne bi ni usudila prići mi bliže. Da nije bilo tih zagrnutih rukava, možda joj se uopće ne bih učinio kao netko spreman za igru. Da nije bilo tog pasića, možda joj ne bih primijetio sjaj u očima.

Vidim da nemam puno riječi za ovo što se dogodi danas. Možda zato što ona nije pričala. Bila je u mojoj molitvi večeras. Zahvalio Bogu što smo se sreli danas i što mi je bila danas dobar učitelj. Vidio sam i Njega u njoj.

Od malenih čovjek ponekad više nauči nego od starijih.

fra Željko Barbarić

Foto: Shutterstock.com

Objavljeno: 2. listopada 2012.
Oglas za Klub prijatelja portala Bitno.net

Možda vam se svidi